Kada se predstavljaju, ljudi obično prvo kažu svoje ime. Naše ime nam je dato po rođenju i njega ne biramo mi. Ako razmislite o tome, postoji toliko stvari koje su nam “date” po rođenju, i sa njima se poistovećujemo od ranog detinjstva. Međutim, ko smo mi zaista, bez etiketa i dodatnih opisa i karakteristika, je proces koji traje i ono što se otkriva tokom celog života.
Mi nismo ono što smo i ko smo bili pre nekoliko godina. Promene su neminovne, dešavaju se nevezano od toga da li smo ih svesni i da li ih prihvatamo. Zato smatram da je važno pitati se ko smo i ko želimo da postanemo. I kada mislimo da smo oktrili sve o sebi, i kada mislimo da (se) poznajemo, treba zastati i razmisliti koliko smo upoznati sami sa sobom.
Na ono što smo danas je uticalo toliko toga: porodica, okruženje, obrazovanje, posao, najbliži prijatelji, sva iskustva, sve situacije, sva mesta na kojima smo bili i ostavili deo sebe. Izbor partnera, lokacija koju zovemo svojom kućom, knjige koje čitamo, muzika koju slušamo, posao koji radimo, (ne)aktivnosti koje (ne)sprovodimo u delo u slobodno vreme. Svaka promena koja se desi tokom života, utiče na to ko smo i ko postajemo. Zato mislim da je nezahvalno predstaviti se kroz par rečenica, previše smo (mi ljudi) kompleksni da bismo se opisali kroz ime, godine ili delatnost kojom se bavimo. Zato biram da se predstavljam kroz tekstove i napisane reči. Biram da se predstavim kroz interesovanja, koja su razna, manje ili vise promenljiva i deo onoga što me čini kao osobu.
Zašto pišem i otkud ideja o blogu?
Blog sam pokrenula 2016. godine, nakon što sam provela nekoliko meseci istražujući online poslove, freelance i brojne platforme koje omogućavaju ljudima da pronađu posao. Trenutak dokolice jedne februarske noći je prerastao u dvogodišnji freelance rad i u okruženju u kom sam se tada nalazila, to je interesovalo mnoge ljude – kako raditi online. Kako govorimo o 2016. godini, možete razumeti da je popularnost online, remote & freelance poslova počela da raste. Napisala sam prvi tekst, vrlo koncizno, sa primerima i uputstvima kako uspeti na jednoj od freelance platformi, što je rezultovalo velikim uspehom. I dan danas primam mejlove sa pitanjima o online poslovima, podučavanju engleskog jezika online sa ljudima iz Kine i Japana.
Kako mi je freelance period života omogućio da konstantno budem u pokretu, radim i istražujem razne lokacije, iskustva sa putovanja su počela da utiču na ono što sam bila, dala su mi širinu i ogromnu dozu znatiželje da istražujem još više i još dalje. Svako putovanje je bilo novo iskustvo u svakom smislu te reči – novo, kada govorimo o ljudima sa kojima sam dolazila u susret. Novo kada se radi o načinu života u drugim zemljama. Novo u smislu emocija koje su se u meni stvarale, zajedno sa iskustvom koje sam želela da implementiram u svom životu. I svako od tih putovanja me je manje ili više menjalo, menjalo moju perspektivu na život i ono ko sam ja.
Ta iskustva su pretvorena u tekstove.
Ideja nikada nije bila da pišem (meni dosadne) tekstove o stvarima koje se mogu naći jednostavnom pretragom na internetu; već da prenesem sopstveno iskustvo o gradu ili zemlji, kako sam je doživela, šta se u meni probudilo, sa kojim sam se poteškoćama susretala. Kada govorim o poteškoćama, karakteristično za moj život je da sam uvek kroz putovanja dobijala najvažnije životne lekcije, najveću i radost i tugu, najveće blagostanje ali i stres, paniku, strah.
Verujem da je pisanje jedan od najboljih načina da se oslobodimo nagomilanih misli, da “izbacimo” iz sebe ono što je “višak”. Kroz pisanje se neretko dođe i do odgovora koje tražimo – bilo da se pitamo, bilo da pišemo šta nam padne na pamet ili čitamo ono što smo napisali. Često mi ljudi kažu – ali ja ne znam da pišem. I uvek se pitam – a šta tu tačno treba da se zna, pod pretpostavkom da se ima osnovno obrazovanje? Papir i olovka su sve što je potrebno, možda par formulisanih pitanja na koje se kroz pisanje može dati odgovor i to je to.
Probajte, probajte da vodite dnevnik, dnevni check svojih misli ili da zapišete pitanja koja vam se motaju po glavi. Videćete da sve ide lakše nakon prve napisane rečenice.
Nakon što sam se par godina pitala “ko sam ja da pišem, prenosim iskustva i pomažem drugima”, odlučila sam da barem to jedno pitanje mogu da eliminišem iz glave.
Želim da doprem do velikog broja ljudi, kojima ovi tekstovi mogu da koriste. Nadam se da će barem neko naći odgovor na neko svoje pitanje ili dilemu sa kojom se trenutno bori. Znam da neki već jesu i to je razlog zašto ovaj blog i dalje postoji, nakon 8 godina (ne)redovnog pisanja.
Snagu i hrabrost koju tražite da biste sebe razumeli i promenili svoj život je već u vama – i to je sigurno nešto što ste čuli nebrojano puta do sada. Promene su izazovi, ali koliko će “teške” ili “lake” biti zavisi od vaše perspektive i koliko ste prema sebi iskreni. Ne plašite se da doživite i osetite bol – ona je neophodna da bismo napredovali i nastavili dalje, oslobođeni od svega onoga što nas sputava. Pustite se uverenja, misli i svega onoga što ne doprinosi onome čemu težite, budite otvoreni prema sebi i stvorite neraskidivu, jaku i stabilnu vezu sa sobom, pre nego što to uradite sa drugima. Život je previše kratak da bismo sebe sputavali u onome što nam duša želi i zbog čega nam srce pumpa jače.