“Ne razumem, zašto Kolumbija?” – Najčešće postavljano pitanje pre, tokom i nakon puta, na koje sam odgovorila u svom prvom tekstu Kolumbija je jako opasna zemlja. Sada vam poklanjam vodič kroz Kolumbiju.
Zašto sam otišla u Kolumbiju? Prvo sam se čudila tuđim iščuđavanjima, jer nije kao da sam rešila da putujem u Somaliju, pa svi treba da strahuju za moj život. Serija Narcos je u velikoj meri uticala na popularnost Kolumbije i zainteresovala veliki broj turista da posete zemlju Pabla Eskobara.
Međutim, Kolumbija je sve, samo ne zemlja Eskobara. Štaviše, kada sam očekivala da ću najviše čuti o njemu, što je bilo u Medellinu, čula sam par rečenica, od kojih je jedna – Pablo nikad nije kročio na područje Comune 13, nego je imao određeni broj ljudi koji su za njega radili odatle.
Rešila sam da pišem o svakom gradu pojedinačno, što ću na kraju integrisati u ovaj duži tekst, jer svaki grad i svako iskustvo su vredni mog vremena, truda i napisanih reči.
Kolumbija & Put
Ono što želim da istaknem kao važnu stvar na početku je španski jezik. U Kolumbiji ćete retko sresti osobu koja govori engleskim jezikom. Shodno tome, možda i najbitniji savet je da sa sobom imate nekakav rečnik i da savladate osnovne reči i fraze na španskom, pre nego otputujete tamo. Mada, posle par Corona možete shvatiti da odlično razumete sagovornike. A u zavisnosti od toga šta i koliko pijete, možda svoj španski unapredite i do C1 nivoa, pa otvorite duboke filozofske teme o životu, politici i ljubavi sa lokalcima.
Nego, znate kako je došlo do kupovine karata za Bogotu? Ovako je išao razgovor:
-Hajde da otputujemo negde gde je toplo.
-Hajde, gde?
-‘ajmo u Južnu Ameriku!
-Čekaj da vidimo za koju destinaciju imamo najjeftinije karte.
-U, vidi Bogota. ‘oćemo?
-‘ajmo, što da ne!
Karte smo kupile 10. decembra, a na put smo krenule 22. februara. Nadam se da sam vam, još jednom, razbila mit o tome da se jeftine karte za daleke destinacije mogu pronaći isključivo ukoliko se kupuju 6 meseci unapred.
Cena karata je varirala u zavisnosti od presedanja, broja konekcija, prtljaga i slično. Obizrom da nas je išlo tri, rešile smo da uzmemo jedan veliki kofer od 23kg i da svaka ima svoj ručni prtljag + ranac. Obzirom da smo mahom pakovale letnju garderobu, bilo je dovoljno mesta. Avionska karta po osobi je koštala 565 EUR, kupljena preko KLM-ovog sajta. Presedanja nisu bila sjajna, jer smo u odlasku imale 8h u Parizu, a u povratku let Bogota-Panama-Pariz-Beograd, opet, sa presedanjem u Parizu od 7h.
Ali, brzo prođe vreme kada rešite da isprobate svaki parfem, svaku kremu, pročitate uputstvo na svakom slatkišu koji se prodaje u radnjama i slične kako-da-ubijem-vreme stvari.
TIP: Pretragu letova vršim koristeći par sajtova i aplikacija. Uvek upoređujem Google Flights, Momondo, Skyscanner i nedavno sam otkrila super sajt, čiji mi newsletteri stižu skoro svakog dana – https://www.flynous.com/.
Kolumbija & Smeštaj
Kao neko ko voli da planira, a pogotovu organizuje šta god se može organizovati, možete zamisliti kako pristupam organizaciji prekookeanskog putovanja. Ume da bude stresno, posebno kada se ide u nepoznato, ali i pored toga, moram priznati da detaljno planiranje ume da bude prepreka i opterećenje.
Većinu smeštaja smo bukirale unapred preko Booking.com sajta. Razlog zašto izbegavam AirBnB su skriveni troškovi – to budu ili troškovi čišćenja, ili neki troškovi održavanja, a neretko se dešava da i nakon bukiranog smeštaja dobijete poruku da je smeštaj ipak zauzet u tom periodu.
Booking mi je i dalje najbolja opcija, jer na raspolaganju imaju hotele, hostele, sobe, stanove, kuće, šta god vam je potrebno. Pritom, veliki broj objekata nudi opciju Pay at the property i Free cancellation, što je, kada je u pitanju organizacija ovakvog puta, odličan benefit.
Kada govorim o tipu smeštaja, veća sam pristalica hostela nego hotela. U hostelima je, skoro pa uvek, atmosfera opuštenija, lakše upoznaješ ljude, organizuju se razna dešavanja, mahom odsedaju mladi ljudi ili oni koji su mladi duhom. Ovog puta je bio miks smeštaja, kako nisam putovala sama, bilo je i hotela i hostela i raspalih soba i raspalih hotela i bungalova.
Uzimajući u obzir činjenicu da smo na pojedinim lokacijama plaćale dupli smeštaj – u smislu, imamo bukiran hotel, ali ipak odlučimo da jedno veče iz hotela odemo na pusto ostrvo i spavamo na ležaljkama (koje platimo skoro kao noć u hotelu) – cena raznolikog smeštaja za 15 noći po osobi je bila oko 500 EUR.
Kolumbija & Bezbednost
Znate li koliko sam puta čula da je Kolumbija najopasnija zemlja u Južnoj Americi? Stotinu puta, minimum. Na put smo krenule bez ikakvog nakita, sve smo ostavile kod kuće. Ponele smo stvari kojih nam, ako se izgube ili slučajno budu ukradene, neće biti žao. Čak sam pristala da nosim i torbicu oko struka, sa dodatnim lancem za kačenje, za svaki slučaj. Evo, pišem ovo i smejem se na glas, jer je većina mera predostrožnosti koje su bile preduzete uoči i tokom puta, bila bespotrebna. Svakako da treba biti pažljiv, ali u onoj meri u kojoj ste pažljivi i u svojim gradovima.
U svakom od gradova koji smo posetile postoje krajevi u koje ne zalaze ni lokalci. To je, jednostavno, Južna Amerika i neke preporuke zaista treba pratiti. Naravno da smo tokom puta obilazile krajeve u kojima nije bilo (mnogo) turista, jer upravo u tim krajevima se može osetiti pravi duh zemlje. Čak i pojedine favele u Medellinu, koje su sada pretvorene u turističke atrakcije, nisu bezbedne kada padne noć.
Dosta sam čitala o tome da ne treba nositi sav novac sa sobom. To zaista nije savet koji bi trebalo primeniti isključivo ako putujete u Južnu Ameriku. Zaista, da li ikada nosite sav novac sa sobom? Normalno da ne. Onako kako se ponašate u svojoj zemlji, ponašajte se i u Kolumbiji.
TIP: Pre nego krenete na put u Kolumbiju, zamenite novac u US dolare i imajte keš sa sobom. Čak iako budete u situaciji da ne pronađete menjačnicu 5 dana kao mi, uspećete da zamenite novac u nekom restoranu, prodavnici ili na ulici. Evre će vam teže zameniti i po lošijem kursu.
Iz nepoznatog razloga, nismo bile u mogućnosti da povlačimo novac sa bankomata. Isprobale smo razne VISA i Master kartice, kreditne, debitne, čak smo i najavile korišćenje kartica u inostranstvu, ali nismo uspele. Šta god se moglo platiti karticom smo plaćale na taj način, kako bismo imale što više keša za svaki slučaj.
Kolumbija & Hrana
O ovom delu puta mogu pisati danima, a vi možete pretpostaviti kako smo se, kao ozbiljni hedonisti i ljubitelji morske hrane, hranile svih tih dana. Voća ima u izobilju, na svakom koraku. Gušt je kupovati ga na ulici, a ima svega, od lubenica i dinja preko ananasa, papaje do manga. I cena je skromnih 2000 COP, što je manje od 1 USD.
Kada biste pitali Kolumbijce o tradicionalnoj kolumbijskoj hrani, većina vam ne bi spomenula morsku hranu. Eventualno costeños (ljudi koji žive na obali) ali bi čak i ta preporuka sadržala arepu – najbolji opis bi bio kukuruzni hleb, patacones illi platano – što su različite vrste banana, ali ne onih banana koje mi imamo u našem regionu i naravno, arroz – pirinač.
Tradicionalni ‘tanjir’ koji naručite u delu Kolumbije koji se zove Antioquia, a kojem pripada i Medellin, će biti prilično ‘težak’ i kaloričan. Obično će sadržati, pored gore navedenih stvari i dosta mesa, chorizo – začinjena i neretko ljuta kobasica, chicharrón – čvarci, pasulj, avokado. Nemojte se čuditi ako u pasulju nađete i jaje na oko – dobijale smo i takva jela. Ovakvo jelo se zove još i Bandeja Paisa.
Obzirom da smo dosta vremena provele na severu zemlje, na predivnoj Karipskoj obali o kojoj jedva čekam da pišem, dan nam nije prolazio bez ceviche-a. Ceviche je kombinacija dve ili više vrsta morskih plodova, u sosu od limete i korijandera, sa dosta luka i začina. Nakon 7 uzastopnih dana ceviche-a smo napravile pauzu, jer organizam nije mogao da podnese tolike količine morske hrane. Ali ukoliko ste ljubitelj morske hrane, iskreno vam preporučujem da probate razne varijacije ovog predjela.
Nezaobilazni deo svakog obroka su sveže ceđeni sokovi, a ono što sam primetila u većini hotela je da tokom doručka nema velikog izbora salata. No, spremiće vam jaja na hiljadu načina, služe i razne vrste mesa, a za vas koji izbegavate ili ne jedete meso, uvek ćete pronaći avokado, pico de gallo i pahuljice.
Kolumbija & Troškovi
Odmah želim da se ogradim i kažem da je ovo individualna stvar. Pri izboru smeštaja, uvek biram opciju noćenja sa doručkom, kako bih sebe poštedela jurnjave i traženja restorana rano ujutru. Obzirom da je doručak bio uključen u cenu smeštaja, uvek smo odlazile u restorane kada je bilo vreme ručka i večere. Cena je zavisila od samog obroka, ali i lokacije, što je očekivano. Cene u Cartageni su bile visoke u poređenju sa ostalim gradovima, a kada bih to uporedila sa cenama u Beogradu, rekla bih da su približno isti iznosi bili u pitanju.
Tako smo obroke u Cartageni plaćale od 25 EUR do 50 EUR za 3 osobe, sa uključenim pićem, predjelom i ponekad dezertom. Cena pića u barovima i kafićima je takođe varirala od 1.5 EUR za flašu lokalnog piva Aguila, 2.5 EUR za Coronu, 5 EUR – 7 EUR za koktele i džin tonik.
Što se tiče suvenira, shoppinga generalno – cene zavise od vas, koliko ćete se cenkati. Obično smo pregovarale cenu od 8-10 hiljada COP za 3 magneta, što je otprilike 3 USD za 3 magneta. Osim u Medellin-u, ali to je priča koju ostavljam za tekst o Medellinu. Majice, haljine, kačketi – od 8 EUR do 40 EUR, zavisno od lokacije. Pritom ovde mislim na cene uličnih prodavaca, štandova i buvljaka.
TIP: Kao i u Peruu, i u Kolumbiji postoje ljudi obučeni u tradicionalne nošnje i haljine, koji vam naplaćuju ukoliko se sa njima fotografišete. Za Kolumbiju su karakteristične žene u tradicionalnim, šarenim haljinama sa voćem na glavi. Međutim, za razliku od Cusca u Peruu, gde im date onoliko novca koliko vi smatrate da je dovoljno, ovde su u stanju da vas jure ukoliko im ne date onoliko koliko one traže. Verujte mi, ne treba vam to da vas iko juri. Pogotovu ne u Kolumbiji.
Izleti su još jedna stvar koju bi trebalo uzeti u obzir. U zavisnosti od toga šta vas interesuje, možete napraviti svoj paket. Ja sam velika pristalica Free Walking Tour i pri dolasku u bilo koji grad, to je prva stvar koju bukiram. To je ujedno i najbolji i najjeftiniji način da obiđete glavne atrakcije jednog grada, upoznate dosta ljudi i dobijete preporuke od lokalaca. Jedan od izleta na koji smo išle je izlet u Guatape i to je koštalo 40 USD po osobi. U cenu je bio uključen prevoz, doručak i ručak, kao i usluge vodiča. I zaista, ovo je bila pametna investicija.
Kada se sve uzme u obzir, ovaj deo bih opisala ovako: ni u jednom trenutku nije bilo ustručavanja. Išle smo svuda gde smo fizički stigle, jele smo i pile, kupovale, izlazile, imale još neke hedonističke momente i taj celokupan trošak za 17 dana je bio znatno manji nego trošak tokom 15 dana boravka u Peruu.
Kolumbija & Prevoz
Iz ove perspektive mi je žao što nijednom nisam ušla u gradski prevoz u Bogoti ili Medellinu, jer znam da bi to bilo interesantno iskustvo. Ali, nadomestile smo to međugradskim prevozom i njihovim kič autobusima, kojima se prevozi sve, od igle do lokomotive.
Najčešće smo koristile taksi, jer je najdostupniji, najbrži, a ako dobro ispregovarate cenu i najjeftiniji. Međutim, pri sletanju u svaki grad, obično smo zvale Uber. Uber u Kolumbiji postoji, ali nije legalan. Svaki put kada smo bukirale vožnju, stiglo nam je dosta poruka od vozača pre nego što su se zaista pojavili na adresi. A prva stvar koju su nam govorili nakon što uđemo u vozilo je – Ukoliko nas zaustavi policija, recite da ste moji prijatelji i ne spominjite da je ovo Uber. I zaista smo poštovale to, pogotovu nakon što smo u Medellinu videle kako je policija zaplenila vozilo jednom Uber vozaču.
Da, znaju da nije legalno, znaju da im policija može oduzeti vozilo, ali se provlače. Zvuči vam poznato, jel da?
Druga opcija koja se takođe koristi u Kolumbiji je aplikacija InDriver, koja funkcioniše isto kao Uber i takođe je ilegalna. U Cartageni ćete lakše pronaći vozilo preko InDriver-a nego preko Uber-a, dok Uber super funkcioniše u Medellinu i Bogoti.
Iako smo bile prilično skeptične kada se radi o međugradskom prevozu, moram priznati da se nikad nisam vozila udobnijim autobusima. Prvobitna zamisao je bila rentirati kola i putovati od Barranquille do Palomina, pa nazad do Cartagene, ali to nismo uradile. Jednoj od nas se ta ideja nije naročito svidela, jer je verovatno bila uplašena prethodno dobijenim savetima i preporukama. Međutim, saobraćaj u Kolumbiji se odvija sasvim normalno. Ili bolje rečeno – kako se odvija saobraćaj na kružnim tokovima kod nas, takav je regularan saobraćaj kod njih.
Dakle, autobusi – udobna sedišta, klimatizovani, jeftini. Od Santa Marte do Cartagene smo čak išle mini busom, cena je bila 45 USD po osobi, ali obzirom da je taj put trajao 6h i da smo tokom tih 6h imale internet, apsolutno je vredno tog novca. I ovde bi za svaki slučaj trebalo pripremiti keš, jer ne možete svuda platiti karticom. Autobuske stanice, međutim, ne postoje. Barem ne u onom obliku na koji ste vi navikli. Autobusi uglavnom staju na sred ulice, a karte kupujete u klasičnim kancelarijama kraj puta.
Kolumbija & Plaže
Kada smo istraživale Kolumbiju preko Google Maps-a, ni na kraj pameti nam nije bilo da će biti gotovo nemoguće kupati se na Karipskoj obali. Moj prvi susret sa Karibima je bio Cancun, Mexico, tipičan turistički grad na obalama Karipskog mora, sa resortima i hotelima, tirkizno plavom, mirnom vodom i dugim peščanim plažama.
Karibi u Kolumbiji su drugačiji i pravi su raj za surfere. Pretpostavljate da je vetar konstantan i jak, što stvara velike talase i plivanje u moru je skoro pa nemoguće. Naravno, zahvaljujući preporukama koje smo dobile tokom puta, pronašle smo ostrva gde smo se zaista odmorile, kupale i sunčale, ali to ne očekujte ni u Cartageni, ni u Palominu, kao ni u većini gradova na severu Kolumbije. Plaže su prelepe, čiste, neretko divlje i potpuno vredne boravka, makar nekoliko dana.
Obzirom da se ne možete puno kupati, a da je temperatura uvek iznad Karipskih 28 stepeni, savet je da pronađete smeštaj koji će imati bazen. Priznajem da smo tokom bukiranja smeštaja razmišljale zašto nam je potreban bazen kada već imamo more, ali se ispostavilo kao (nama) neophodna stvar. Cene hotela sa bazenom su više od rentiranja stana, ali i dalje nisu nepristupačne.
Radi poređenja, 5 noći u hotelu sa 5 zvezdica, sa uključenim doručkom za 3 osobe se kreće od 450 EUR na više. S druge strane, stan možete rentirati po ceni od 300 EUR i više. Bez doručka i bez bazena. Na kraju krajeva, sve je stvar afiniteta, budžeta kojim raspolažete i toga kako ste zamislili svoj put.
Kolumbija & Internet
Sigurna sam da je ovo jedna od stvari koja zanima većinu ljudi. Pre puta sam čitala blogove i forume i skoro svi su govorili o Claro opciji. Claro je mobilni operater koji vam je najdostupniji i najpristupačniji, kada govorimo o tome koliko je svuda rasprostranjen. Kada govorimo o ceni, nisam sigurna da li je to najbolja opcija. Međutim, kako tokom puta nismo imale mnogo vremena za predah i istraživanja, uglavnom sam internet kupovala na aerodromima, improvizovanim autobuskim stanicama, u prodavnicama i od uličnih prodavača (kada kažem ulični prodavači, mislim na ljude koji vam rade internet dopunu starim Nokia telefonima, što možete videti na slici ispod).
Kada prvi put kupujte paket, cena je 55 hiljada COP, što je okvirno 18 USD. U paketu dobijate karticu, 2 GB interneta i neograničene pozive i poruke unutar zemlje. Svaki sledeći put kada želite da dopunite internet, plaćate 20 hiljada COP, okvirno 7 USD za 2GB neta. Obzirom da sam ceo put snimala i postavljala na svoj Instagram profil kanislife, trebalo mi je dosta interneta. Pored toga, često sam koristila mape zbog raznih preporuka i provera radnog vremena određenih objekata.
Na put sam, kao i u Peru, ponela otključan telefon koji mi je služio kao hotspot. Tokom 17 dana puta sam potrošila oko 10 GB interneta, uz napomenu da sam poslednja 2 dana u Bogoti koristila internet svojih prijatelja, koji su lokalci. U Peruu je postojala bolja opcija – imala sam postpaid karticu, ali je potrošnja interneta bila unapred plaćena, pa je 10 GB interneta koštalo 10 USD. Međutim, ta opcija je dostupna samo ljudima koji imaju peruanski ID, ljudima koji tamo žive, te sam zahvaljujući svom prijatelju iz Perua uspela da dobijem tu karticu, na osnovu njegovih podataka.
Svakako savetujem da se dodatno raspitate oko interneta, ukoliko putujete on a budget. No, Claro opcija je i dalje najdostupnija.
Kolumbija & Noćni život
Zamalo da zaboravim jedan od najzanimljivijih delova puta, a to je noćni život. O ovome ću takođe napisati tekst, sa preporukama koja mesta, barove, restorane, klubove ne smete propustiti ako se nađete u Kolumbiji. Prva stvar na koju treba da se pripremite je da ćete non stop plesati, hteli ne hteli. Potpuno je nebitno kako igrate, da li pratite ritam ili znate korake – bitno je da dopustite muzici da vas nosi.
Kao i svuda u svetu, većina klubova i kafića radi do kasno u noć od četvrtka do nedelje. U Kolumbiji je noćni život bogat, sadržajan, raznolik i traje do jutarnjih časova. U jednom trenutku, dok smo se spremale za izlazak u Medellinu sam počela da brojim koliko smo večeri do tada izlazile – i zaborajala sam se.
Na ulicama ćete uglavnom čuti reggaeton, a na moje veliko zadovoljstvo, obožavaju Malumu i J Balvina, tako da nam je dosta pesama bilo poznato. Salsu je nemoguće zaobići, a kako smo jedan vikend provele u Cartageni, imale smo priliku da odemo u najpoznatiji salsa club u Cartageni, La Havana.
Devojke, bez želje da ponavljam napisano u svom prethodnom tekstu, moram još jednom napomenuti da će vas muškarci obožavati i to pokazivati na sto načina. Uživajte u pažnji koju zaslužujete i ego boost-u koji ćete neminovno dobiti.
Momci, ne bih vam bila u koži. Kolumbijke su prelepe, zgodne, senzualne, zavodljive, a prevashodno jake, po temperamentu slične, našim ženama. Mada, oduvek su njima bile egzotične naše devojke, a našim momcima njihove. Valjda uvek želimo ono što nam nije lako dostupno.
I još jedna stvar, koju sam više puta spomenula kroz svoje tekstove (pogotovu u tekstu o Berlinu) – prići će vam ukoliko im date znak, kroz osmeh, pogled ili ples. Priđite im, ukoliko vam se svide. Ne postoji ništa što možete izgubiti, a zahvaljujući toj svojoj hrabrosti ćete imati, ako ništa drugo, barem situacije kojih ćete se sećati celog života. Ko o čemu, ja o emociji, ali – pustite je iz sebe, pratite je i oslobodite se, uživajte u sebi i drugima i pravite uspomene koje su vrednije od bilo čega na svetu.
Čitajte, pišite mi, pitajte i najbitnije – planirajte svoj put u Kolumbiju!
