U poslednje vreme čitam tekstove raznih svetskih blogera o tome kako putuju svetom i istovremeno rade. To su uglavnom ljudi kojima je postao dosadan rad u kancelariji, koji ne žele rad od deset sati dnevno i ljudi koji su mahom iz Amerike, Velike Britanije ili drugih zemalja sveta, gde su plate prilično visoke, a uslovi za život bolji nego u Srbiji. Samim tim, bilo mi je, na prvi pogled neizvodljivo, da takav život živi neko iz Srbije. Međutim, čim mi se ukazala mogućnost da otputujem i ujedno radim sa druge lokacije, izabrala sam svoju prvu destinaciju. To je bila Španija, gde sam ujedno i shvatila kako je biti nomad u Madridu.
Kako već duže vreme radim za kompaniju iz Velike Britanije, cilj mi je bio baš to – da radim sa nekog divnog mesta, uz dovoljno novca da mogu da putujem. Međutim, iako je plata visoka u poređenju sa prosečnom platom u Srbiji, to mi opet nije bilo dovoljno da mogu da putujem, platim avionske karte, smeštaj i troškove života na drugom mestu. Zato sam aplicirala za još jedan online posao i reših da se oprobam kao digitalni nomad na sedam dana u glavnom gradu Španije, Madridu.
Zašto sam izabrala Madrid?
Oduvek sam htela da posetim Španiju, ali kada bih sve troškove stavila na papir, poseta Španiji bi koštala kao jedno dobro letovanje. Ali, ovog puta sam našla povoljne karte preko kompanije Wizz Air iz Budimpešte. Do Budimpešte možete doći organizovanim prevozom i kada putujem iz Budimpešte, uvek rezervišem prevoz preko agencije Terra Travel, jer su odlični, jako poštuju vreme i imaju ljubazno osoblje. Iako je u poslednje vreme evidentan porast kombi prevoza ka raznim gradovima u regionu i šire, moj savet je da koristite njihove usluge jer su zaista odlični u svom poslu.
Cena karata ka Barseloni je bila ista kao cena karata ka Madridu, ali je smeštaj u hostelima bio skoro pa duplo skuplji, što se nije uklapalo u moj budžet. Preko booking.com sajta sam pronašla hostel i naravno, bilo je hostela po nižim cenama, ali u pitanju je bila šestokrevetna ženska spavaonica sa privatnim kupatilom, pa je kupatilo presudilo. Kako je ovo bilo moje prvo putovanje na koje sam otišla sama, želela sam da budem u hostelu i upoznam ljude iz raznih krajeva sveta. To je bila odlična ideja.
Priprema za putovanje u Madrid
Priprema nije dugo trajala, jer je Marfi odradio svoje, pa sam tako imala previše posla uoči putovanja. Zahvaljujući tutorijalima sa YouTube-a (i mom bratu koji je iste pronašao za mene), uspela sam da spakujem sve što mi je bilo potrebno u ranac (a verujte mi da je delovalo neizvodljivo, da devojka koja ostaje 7 noći u Madridu spakuje sve krpice u jedan ranac!) i time ispoštujem dimenzije koje propisuje WizzAir. Ovaj put su dimenzije prtljaga bile manje nego obično, te vam savetujem da dobro pogledate šta piše u uslovima prilikom kupovine karata. Ukoliko želite više informacija o tome kako se najlakše spakovati, pogledajte ovaj video.
Kako imate dozvoljen samo ručni prtljag, treba obratiti pažnju i na količine tečnosti koje sa sobom nosite. U DM radnjama možete naći set za putovanja koji je prilagođen ručnom prtljagu, što će vam biti dovoljno za 5 dana puta.
Možete ovo nazvati paranojom, za mene je to samo nivo predostrožnosti, ali podelila sam svoju lokaciju sa sebi bliskim ljudima, kako bi svakog trenutka znali gde sam. Ukoliko koristite iPhone, to možete uraditi preko aplikacije koja se zove Find Friends i vaša lokacija je vidljiva kad god ste prikačeni na wifi.
Prilikom bukiranja hostela, jako mi je bila važna lokacija. Zahvaljujući tome što sam u strogom centru Madrida, uštedela sam novac na svakodnevnom prevozu. Sve mi je bilo dovoljno blizu, tako da sam mogla da šetam i vidim sve što me interesuje.
Tri super mesta za remote rad u Madridu
Ovo je veoma subjektivno mišljenje iz više razloga. Prvo, moj remote working zahteva da budem dostupna 8h dnevno. Drugo, tražila sam mesta u kraju, kako bih kada završim sa poslom, bila u mogućnosti da odem nazad do hostela i krenem sa obilaskom grada. Treće, morala sam da budem dostupna radnim danima od 08:30, što je u Španiji problem.
Većina kafića koji su pogodni za remote working rade od 11 ujutru (mnogi čak i kasnije), što je bilo problematično u mom slučaju. Kako iz, meni nepoznatih razloga, nisam mogla da se povežem na wifi preko laptopa prva dva dana, Starbucks je bio jedino rešenje. Oni su otvoreni od 07:30h, imaju dobar wifi i neophodan prostor. Zavisno od lokacije, imate i udobne objekte Starbucksa, tako da, ako vam jedna lokacija ne odgovara – drugi lokal vam je odmah iza ugla.
Jedan od kafića o kojem sam čitala članke raznih blogera je Cafe de la Luz, koji se nalazio na pet minuta hoda od mog hostela. Problem sa ovih kafićem je taj što imate omogućen wifi na samo dva sata u toku dana. Nekome ko radi osam sati dnevno, to nikako ne odgovara. Međutim, ukoliko se to uklapa u vaš raspored, ovaj kafić je jako udoban, imaju pristupačne cene hrane i pića i prilično je tiho i pogodno za rad.
Najbolje iskustvo sam imala sa kafićem La Bicicleta Cycling Cafe & Workshop. To je pravi mali hub u centru Madrida i prvo kada unutra uđete, vidite bicikle na zidovima i industrial enterijer, a zatim ljude koji rade na svojim laptopovima. Prostor je napravljen tako da imate dva velika community stola, sa dovoljno utičnica za svaki laptop posebno, kao i manje stolove uz zidove lokala. Internet je odličan, ume da bude bučno, ali meni lično to nije smetalo. Cene su jako pristupačne, služe i hranu ali u periodu između 12h i 14h, a zatim od 20h do 23:30h.
Saveti, prednosti i mane
Dok sam bila mlađa, divila sam se ljudima koji između letova rade na svojim laptopovima, a onda sam postala jedna od njih. I tada sam shvatila da to može da bude naporno. Jedna od stvari koje sam uvidela je to da bi bilo poželjno da, ukoliko imate let koji je u sred nedelje, u toku radnog vremena, uzmete slobodan dan. Prilikom dolaska u Madrid, odjednom mi taj rad na laptopu na aerodromu nije bio toliko privlačan.
Takođe, ukoliko planirate duži ostanak na nekom mestu, pri čemu pod dužim smatram sve od sedam i više dana, savetujem da se raspitate oko internet paketa koji se nalaze u ponudi. Razlog što to nisam uradila je zato što je neophodno naručiti internet (SIM karticu ili mini ruter) minimum nedelju dana pre dolaska, kako bi vam internet bio spreman kada stignete. Nemojte se oslanjati na wifi, ukoliko znate da ćete imati posla. Takođe, opcija SIM kartice je povoljnija, ali to bi značilo da ili morate imati još jedan uređaj u koji možete ubaciti karticu ili ćete izvaditi svoju iz telefona, pri čemu morate prilagoditi veličinu iste.
Prvih par dana sam bila jako nestrpljiva da završim sa poslom, kako bih obilazila grad, ali u isto vreme i umorna da bih šetala koliko inače šetam tokom obilazaka novih mesta. To bih eventualno navela kao manu, ili možda ne kao manu, već više kao sopstvenu nepripremljenost.
Tokom ovakvog putovanja, obavezno uključite vikend, jer će vam ta dva dana biti od velike koristi za upoznavanje grada i novih mesta. Takođe, remote working vam donosi puno iskustva i kontakata, pogotovu na mestima prilagođenim za tu vrstu rada, pa tako možete upoznati ljude iz raznih delova sveta, koji se bave različitim poslovima, pa i lokalce, koji vam mogu dati najbolje preporuke koja mesta obići. Biti nomad u Madridu je definitivno iskustvo koje bih svima preporučila, ukoliko za to imaju mogućnosti.
Stvar koja mi je možda najviše zasmetala jeste to što imam naviku da se posle svog posla viđam sa svojim bliskim ljudima i relaksiram, uz priču ili bez nje. A ovde sam i nakon osmočasovnog posla, imala ’posao’ da obiđem grad i imala ’posao’ da upoznam nove ljude, kako bih potpuno uživala u putovanju. Daleko od toga da to smatram nekakvom obavezom ili poslom, naprotiv, ali nisam mogla da znam kako ću se osećati i šta će mi u kom trenutku biti potrebno.
Moram priznati da mi boravak u Madridu prvih 2-3 dana nije prijao. Razlog tome je što sam jako želela da pored mene bude “neko moj”, sa kim bih mogla da istražujem grad nakon posla. Naravno, to nije poenta solo putovanja, naprotiv. Iako nisam znala kakve emocije mogu da izađu iz mene i postanu vidljive dok provodim vreme sama sa sobom u nepoznatom gradu, pretpostavljam da je upravo to bio razlog zbog kojeg sam na ovo putovanje morala da odem sama.
Neka vrsta spoznaje (o sebi), suočavanje sa emocijama i situacijama će se neminovno desiti na solo putovanjima. Ključ je u prepuštanju i poverenju. Ako znam i verujem da se sve dešava za moje najveće dobro, ako znam i verujem da sve emocije sa kojima se suočavam su tu da bih nešto videla, naučila, osetila i otpustila, onda je lako prepustiti se. I baš tada kada sam se prepustila i opustila i rekla sebi: “Koliko god bila tužna što sam ovde sama, izdržaću ovih 7-8 dana, makar ni sa kim ne progovorila”, od tog momenta sam počela da upoznajem ljude na različitim mestima, kroz vođene ture, u hostelu, u restoranu. Nakon par dana raznih obilazaka, bezbroj priča i upoznavanja, samo sam želela da budem sama i u miru vidim preostale delove Madrida koje do sada nisam videla. Kakva ironija, zar ne?
Kada razmišljam o ovom putovanju, mislim da nisam bila potpuno spremna, te sam previdela mnoge stvari, od interneta do radnog i slobodnog vremena. Sa druge strane, iako možda praktično nisam bila spremna, za moj rast i nove spoznaje je očigledno bilo pravo vreme. Drago mi je da sam videla kako izgleda raditi iz Madrida, kako je biti nomad u Madridu, u gradu koji je neverovatno urban, gde ima toliko toga za videti, da vam je sedam dana jedva dovoljno. Kada sam se prvi put susrela sa New York-om, mislila sam da je to grad koji nikada ne spava. Dok nisam došla u Madrid, koji apsolutno mogu uporediti sa New York-om u tom smislu. Madrid će mi uvek ostati posebno blizak srcu, kao grad mog prvog, solo putovanja. Kao grad sa fantastičnom arhitekturom, vrelim letom i španskom lakoćom življenja. Kao prvi, ali ne i poslednji, grad Španije koji se obavezno mora posetiti.
RELATED POSTS
View all
