fbpx
Motivacija Put oko sveta

Malta je YIN YANG

Malta yin yang

Hoćeš da živiš na Mediteranu? Zaboravi na brzinu. Zaboravi na trku, jurnjavu, pravila, procedure. Ma bre, zaboravi sve što si ikada čuo i naučio o konceptu vremena.⠀

I gledaj u talase, ne bi li naučio da sve ide gore-dole. Nema ravne linije, nema ‘dokle više’. Sve se na kraju svede na princip – Kako ćemo, lako ćemo. A to što tebi nije lako, jer moraš da pokupiš stvar A, za koju je potrebna stvar B, a ona uslovljena onom pod C – a sve to uslovljeno vremenskim rokom od 8 dana.. Čekaj, koga briga (osim tebe)?⠀

Kaže drugarica: ‘Do strpljenja se dolazi poverenjem’ – tačno. Sediš i čekaš. Možeš da histerišeš k’o ona Francuskinja maločas, jer joj nisu izdali potvrdu o vakcinaciji, a ne može bez njega na let koji je za 2h. Al’ džabe, sistem se gasi u 7 uveče. Histerisala ona ili ne.⠀

Možeš da moliš k’o onaj Makedonac da ideš preko reda – ma ne može, ispred tebe su dva Japanca, Italijan i jedna Srpkinja. Ne daj Bože da me je pitao da ide preko reda, sručila bih na njega i problem globalnog zagrevanja. A on ni kriv ni dužan.


To više nije stres. Sad počinjem da vrištim od smeha kad god čujem: ‘E, ali treba i ovo.’ Naravno da treba, daj mi još lekcija o strpljenju.⠀

Reče mi jedan Španac: ‘Mislim da će ti najveći izazov biti da se tako vatrena prilagodiš na ostrvski mentalitet.’ Pomislila sam u sebi – Ma jeeeeeste, ti znaš kako ću se ja prilagoditi. Skidam kapu, burazeru, bio si u pravu. Ne smeta mi ni toplota, ni vlažnost, al’ to što je sve usporeno je izazov k’o kuća.⠀

E sad, u tom yin-u ima dobrih stvari: s obzirom da te stalno nešto trigeruje, nisi ni svestan kojom brzinom se zapravo prilagodjavaš i kol’ko si stvari naučio za kratko vreme.⠀

Onda osetiš koliko ljudi, koji su prošli kroz isto, pružaju bezrezervnu podršku i pomoć. Danas mi je kolega poreklom iz Nigerije objasnio Malteški zakon i procedure bolje nego što će bilo koji advokat ikada moći. Jer, zamalo da ga uhapse u nedelju – boja kože im je bila sumnjiva. Al’ ne mogu na njega, ipak su njegovi preci osetili i ropstvo i kolonijalne sile Francuske i Velike Britanije. Pa čovek zna svoja prava i ne da na sebe.⠀


Onda je Ukrajinka insistirala da odem i lično zahtevam neophodna dokumenta, jer ‘sve može da se sredi kad preuzmeš stvar u svoje ruke’ mentalitet imaju svi ti narodi (jugo)istočne Evrope. I bila je u pravu – isplatilo se čekanje od 2h. A i šta je 2h u odnosu na 2 nedelje.⠀

Došla na red i Maltežanka na šalteru. Krećem mahnito da objašnjavam problem, žena me gleda mirno i kad sam završila, kaže: ‘Okej, ‘ajde sada diši, pa ćemo polako.’ I ja shvatim da princip ‘sve može na viku i dreku’ ovde ne funkcioniše. Jebiga, navik’o si da uvek pali. A i znaš da teta Slavica ima čika Žiku, koji zna Peru sa šaltera, pa će on to da završi.⠀

A ima i tih naših Srba koji ti kažu da si budala što ne tražiš pomoć oko izgubljenog kofera, koji je 15 dana zarobljen na aerodromu. Pa ti onda pomognu ne samo da ti se kofer dostavi, nego ti i pomognu sa preseljenjem u novi stan. Tu na scenu stupa moto ‘mogu ja to sama, jaka sam žena’. Ma mogu, naravno, ali mi je daleko teže. A ljudi žele da pomognu. Jasni su moji naučeni šabloni ponašanja, a jasno je i kako ih skloniti. Jednostavno, zapravo – pitaj. Traži. Možda ti se neće uvek dati, ali nekada je i to odgovor koji treba da dobiješ.


Saznala sam i koja je uloga HR menadžera u firmi. Dosta sam se pitala šta sve spada u opis njihovog posla – dosta stvari. Na kraju se svede na to da li pored toga što im je u opisu posla žele dodatno da se potrude oko tebe i tvojih izazova. Ne znam kojim se rečima opisuje zahvalnost koju osećam zbog pomoći tokom mog celukopnog procesa. Ne samo HR tima, nego čitavog tima u kompaniji. Kaže menadžer, mrtav ozbiljan pre koji dan: ‘Slušaj, ne obaziri se na posao sada. Mi već vidimo koliko smo odličan izbor napravili kada smo te zaposlili. Fokusiraj se na prioritete, koji u ovom trenutku nikako nisu poslovne prirode’. ⠀

BAM! ⠀

Čekaj, šta? Jel je ovo test, šta treba da kažem na ovo? Hvala nije dovoljno. Al’ ne samo hvala njemu i njima, nego procesu. Čeliči me, oblikuje me, trenira mi volju i želju, pomera mi granice. Yin me uvodi u yang.⠀

Nego, hoćeš da se seliš iz Srbije? Hoćeš Mediteran, skoro pa beskonačno leto? Nije problem, dokle god ga ti sebi ne napraviš. Prilagodi se, prilagodiće ti se. ⠀

Nema tenzije, nema panike, nema stresa. Ne ubacuj nove pojmove u rečnik onih koji stotinama godina žive po svojim pravilima. Ko sam ja da remetim tok?⠀

Donesi, doduše, nove prilike i mogućnosti. Iskoristi neiskorišćeni potencijal, prepoznaj priliku, neka sistem radi u tvoju korist. E, tada ćemo više o yang-u.⠀

Do tada uživaj u yin-u. Jer ti donosi dugoročnije radosti, na koje se cena ne može staviti.


Poenta je da više nisam ‘jedna od retkih’, već sam deo grupe retkih ljudi. I svi izazovi sa kojima se suočavam mesec dana unazad nisu toliko strašni, jer sam okružena sebi sličnima. To je još nešto dobro u lošem.⠀

#kanislife o životu na Malti, mesec prvi.

Nije lako, al’ je jako.

Katarina

Inženjer kvaliteta i standardizacije, ali se više pronašla u digitalnom svetu. Ne drži je mesto i čvrsto veruje da ništa nije nemoguće, da se sve dešava sa razlogom i u pravom trenutku. Veruje da je u nekom od prethodnih života živela na španskom govornom području, jer je to jedini način da objasni svoju veliku ljubav prema njihovom jeziku, kulturi, ljudima i muzici.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Read previous post:
ljubav
Prošlogodišnje odluke i ovogodišnja (ne)ispunjenja

Prva, druga, treća brzina. Zatim brzi prelazak iz četvrte u petu, voziš, ne staješ, juriš, žuriš, planovi čekaju, želje te...

Close